U našem
univerzumu ne postoji bezbojni svet. Boje koje pokazujete su vaša optička
vizit-karta. Njima saopštavate sebe svojoj okolini.
Boja je energija koja
stvara raspoloženja. Svaka nijansa neke boje poseduje sopstvenu vibraciju i
različito deluje na ljude. Procesi lečenja mogu da se potpomognu bojama, a
čovekovo psihičko stanje može da se prepozna po bojama koje voli i kojima daje
prednost. Boje deluju na svim nivoima- telesnom, duhovnom i duševnom.
Boja je čulni
utisak koji nastaje kada svetlost talasne dužine između 300 i 700 nanometara
padne na mrežnjaču oka. Svetlost kao bezbojno energetsko zračenje, izaziva u
čulnim receptorima u oku nervni impuls, koji se sprovodi do mozga i u čovekovoj
svesti se pojavljuje kao boja.
Boja preko mozga deluje direktno na čovekovu
energiju i na taj način, odgovarajućim izborom boja mogu da se otklone blokade
i da energija ponovo poteče, tada se osećamo dobro, lako i poletno.
Naše
zdravstveno stanje, naši stavovi, misli i osećanja, u našem se individualnom
energetskom polju izražavaju u boji. Ovo polje naziva se Aura.
To znači da smo
stalno okruženi oblakom svetlećih boja koji zavisi od zračenja pojedinačnih
telesnih ćelija. Svaka ćelija zrači malu količinu svetlosti, a sve one zajedno
sabiraju se u auru.
Sva čulna opažanja utiču na naša osećanja, a
boje to čine u velikoj meri jer izazivaju nesvesne reakcije i asocijacije, na
primer sa crvenom bojom nikada ne povezujemo depresivno raspoloženje. O svakoj
boji imamo neko mišljenje, svesno ili nesvesno, koje se priziva kada tu boju
vidimo; kada vidimo plavu boju najpre pomislimo na vodu i nebo, crvena nas
asocira na ljubav i toplinu, žuta na sunce i svetlost... Boje služe za
komunikaciju, maskiranje, upozoravanje, privlačenje, a njima možemo da stvorimo
očekivanja, izazovemo osećanja ili saopštimo poruku što se u velikoj meri
koristi u reklamama.
Boje delimo
na materijalne i svetlosne. Materijalne boje su boje predmeta i materijala koji
su opipljivi, dok su svetlosne boje zapravo obojena svetlost i nisu opipljive,
one nastaju od tela koja emituju sopstvenu svetlost kao sto su sunce, svetleći
ekrani, obojene sijalice...
Boje koje nastaju mesanjem dve ili više boja su HROMATSKE, dok su crna,
bela i siva (koja se dobija mešanjem ove dve) AHROMATSKE.
Boje imaju i
svoju temperaturu. One koje odbijaju puno svetlosti, kao na primer žuta i narandžasta,
jesu tople i zrače sa obojene površine. Boje koje jako apsorbuju svetlost, kao
plava i ljubičasta, hladne su i prosto uvlače u obojenu površinu. Zelena i
crvena su takozvane mlake boje koje se nalaze između toplih i hladnih.
Prostorije
okrečene toplim bojama daju nam i utisak da je temperatura u prostoriji veća,
stvaraju unutrašnju toplinu, sugerišu osećaj prijatnosti i živahne vedrine.
Svetle hladne boje omogućavaju da se stvori utisak većeg prostora, sugerišu
distancu i mir.
Komplementarne
boje su one koje zajedno deluju harmonično i uzajamno pojačavaju svoje dejstvo.
Komplementarna boja žutoj je ljubičasta, plavoj – narandžasta, crvenoj – zelena
i beloj – crna.
Comments
Post a Comment