Boje su u nama

 U našem univerzumu ne postoji bezbojni svet. Boje koje pokazujete su vaša optička vizit-karta. Njima saopštavate sebe svojoj okolini. 

 Boja je energija koja stvara raspoloženja. Svaka nijansa neke boje poseduje sopstvenu vibraciju i različito deluje na ljude. Procesi lečenja mogu da se potpomognu bojama, a čovekovo psihičko stanje može da se prepozna po bojama koje voli i kojima daje prednost. Boje deluju na svim nivoima- telesnom, duhovnom i duševnom.

 Boja je čulni utisak koji nastaje kada svetlost talasne dužine između 300 i 700 nanometara padne na mrežnjaču oka. Svetlost kao bezbojno energetsko zračenje, izaziva u čulnim receptorima u oku nervni impuls, koji se sprovodi do mozga i u čovekovoj svesti se pojavljuje kao boja. 

 Boja preko mozga deluje direktno na čovekovu energiju i na taj način, odgovarajućim izborom boja mogu da se otklone blokade i da energija ponovo poteče, tada se osećamo dobro, lako i poletno. 

 Boje deluju na naše psihičko zdravlje i one predstavljaju hranu za našu dušu i čula.

Naše zdravstveno stanje, naši stavovi, misli i osećanja, u našem se individualnom energetskom polju izražavaju u boji. Ovo polje naziva se Aura. 

To znači da smo stalno okruženi oblakom svetlećih boja koji zavisi od zračenja pojedinačnih telesnih ćelija. Svaka ćelija zrači malu količinu svetlosti, a sve one zajedno sabiraju se u auru. 

Sva čulna opažanja utiču na naša osećanja, a boje to čine u velikoj meri jer izazivaju nesvesne reakcije i asocijacije, na primer sa crvenom bojom nikada ne povezujemo depresivno raspoloženje. O svakoj boji imamo neko mišljenje, svesno ili nesvesno, koje se priziva kada tu boju vidimo; kada vidimo plavu boju najpre pomislimo na vodu i nebo, crvena nas asocira na ljubav i toplinu, žuta na sunce i svetlost... Boje služe za komunikaciju, maskiranje, upozoravanje, privlačenje, a njima možemo da stvorimo očekivanja, izazovemo osećanja ili saopštimo poruku što se u velikoj meri koristi u reklamama.

 Boje delimo na materijalne i svetlosne. Materijalne boje su boje predmeta i materijala koji su opipljivi, dok su svetlosne boje zapravo obojena svetlost i nisu opipljive, one nastaju od tela koja emituju sopstvenu svetlost kao sto su sunce, svetleći ekrani, obojene sijalice...

  Materijalne boje mogu biti primarne i sekundarne. Primarne boje su crvena, žuta i plava; one se ne mogu dobiti mešanjem drugih, ali se njihovim mešanjem dobijaju sekundarne boje- zelena, ljubičasta i narandžasta. Postoje jos i neutralne- crna i bela, koje mnogi zbog specifičnog prelamanja svetlosti i ne smatraju bojama.

Boje koje nastaju mesanjem dve ili više boja su HROMATSKE, dok su crna, bela i siva (koja se dobija mešanjem ove dve) AHROMATSKE.

 Boje imaju i svoju temperaturu. One koje odbijaju puno svetlosti, kao na primer žuta i narandžasta, jesu tople i zrače sa obojene površine. Boje koje jako apsorbuju svetlost, kao plava i ljubičasta, hladne su i prosto uvlače u obojenu površinu. Zelena i crvena su takozvane mlake boje koje se nalaze između toplih i hladnih.

Prostorije okrečene toplim bojama daju nam i utisak da je temperatura u prostoriji veća, stvaraju unutrašnju toplinu, sugerišu osećaj prijatnosti i živahne vedrine. Svetle hladne boje omogućavaju da se stvori utisak većeg prostora, sugerišu distancu i mir.

Komplementarne boje su one koje zajedno deluju harmonično i uzajamno pojačavaju svoje dejstvo. 

Komplementarna boja žutoj je ljubičasta, plavoj – narandžasta, crvenoj – zelena i beloj – crna.