Lekcija Majke Prirode – o prisutnosti

 

Najboji alati koji nas vraćaju u sadašnji trenutak su naša čula.

 

Kažem “vraćaju” jer često koristimo samo jedno ili dva čula istovremeno, a nekada ih ne koristimo uopšte i naša svesnost postoji samo u umu.

 Biti u prirodi je ponekad šok za naš sistem jer nam to okruženje omogućava da koristimo sva čula odjednom. 

 Čujemo šuštanje lišća, žubor vode, cvrkut ptica i zujanje insekata; oko sebe vidimo neodoljiv prasak zelene boje prirode, prošarane ljubičastim pupoljcima i žutim leptirima; udišemo svež vazduh i zemljane i cvetne mirise; osećamo dodire trave dok koračamo, a povetarac miluje našu kožu; plodovi koje pojedemo usput prave eksploziju ukusa u našim ustima – uporedite samo divlje kupine kojima se sladite u prirodi sa onima koje donesete sa pijace... možda su to iste kupine, ali su negde tamo mnooogo ukusnije.

  

Kada ste nervozni, anksiozni, depresivni, idite u šumu, dišite i slušajte...

 Svesno pokretanje čula potpuno će promeniti vašu neurohemiju i počećete spontano da dišete dublje i da sakupljate pranu- životnu energiju.

 Nervni sistem će se opustiti i osetićete se kao beba u naručju majke. 

 Priroda ne živi u prošlosti i ne brine o budućnosti, 

ona je u potpunosti prisutna, i poziva nas da budemo prisutni i mi.

 Kada postanemo svesni naših čula i dozvolimo ih da nas dovedu u sadašnji trenutak, tada možemo tu svest da usmerimo ka unutra i neminovno ćemo otkriti dublje razumevanje sebe.