Veliki deo naših strahova dolazi iz
otpora prema promenama.
Mi većinom konstruišemo svoje živote oko rutine, i kada
se ona poremeti često se osećamo frustrirano ili uplašeno. Mnogi od nas bi
voleli da naprave plan sa univerzumom kako bi naši životi trebali da izgledaju,
na žalost (ili sreću) to nije moguće (oh Bože, kako bi to bilo dosadno!).
Promena se dešava i treba da je prihvatimo!
Ako je neko majstor za nepredvidivo, onda je to Priroda.
Jednog trenutka je nebo plavo i sunčano, u sledećem momentu je provala oblaka i
mokar si do gole kože; hodaš opušteno planinskom stazom, dok ne dođeš do dela
gde je odron zatrpao deo puta; potočić koji si do skoro preskakao, zbog obilnih
kiša pretvorio se u bujnu reku...
Sa sigurnošću mogu reći da nikada ne znamo u
šta idemo kada smo van kontrolisanog komfora negde u divljini. Vremenom svaku
promenu prihvatamo kao izazov i priliku da doživimo nešto drugačije, a naše
prihvatanje priroda i te kako nagradi... često se iza onog odrona kriju
najdivnije divlje kupine i borovnice.
Naše želje ne mogu uticati na put oblaka, odrone ili bujice.
Sve što možemo je da prihvatimo neznanje,da živimo sa promenama jer one su deo
ushićenja, čuda i radosti u životu.
Comments
Post a Comment